Da, to je izjava našeg premijera nakon izveštaja Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju! Izgleda da je čovek totalno u teorijama zavere da ni prosto konstatovanje užasne situacije u mentalnim ustanovama ne može da ga trgne iz toga.
I zar je potrebno da tamo neki stranci dođu, javno kažu da je stanje loše i još gore od toga pa da bi neko iz vlade reagovao, ministar zdravlja rekao da su te fotke možda stare 15 godina a drugi tek onda odlazi da se slika i smeška sa decom?
Iskreno ko zaista veruje u sve te izjave direktora ustanova da je stanje u redu, sve skockane i uštogljene pred kamerama u poseti ministra?
Nema potrebe lagati narod kada svi znamo kakvo je stanje u zdravstvenom sektoru i da se premalo para iz budžeta odvaja za uređenje i održavanje takvih institucija a za “metode” lečenja zaista nisam kompententan da prosuđujem.
Ali hej, zaboravimo na to, država ima važnije probleme da se njima bavi!
Šta kažu Tomica Milosavljević i Čika Voja me ne uzbuđuje mnogo, ali vidim da se Rasim Ljajić maksimalno iznervirao što noinari B92, po svom običaju, a priori veruju stranim izvorima, a ne svojima. Tu nečega ima…. mislim da tema nije _baš slučajno_ naišla sada kad treba da se reši problem Kosova. STB je bio odmereniji komentarišući da stvar stoji, da je stanje u zdravstvu očajno, ali i da je reakcija organizacije neodmerena i ne baš dobronamerna.
Evo šta danas saopštava organizacija Mental Disability Rights International koja je sprovodila to istraživanje (sledi copy/paste saopštenja koje su poslali preko mejling liste Medija centra)
———
Zbog navoda u većini medija da se u izveštaju MDRI opisuje kako se u institucijama maltretiraju korisnici, direktno napadajući zaposlene u ustanovama, navodimo citat iz izveštaja: “Ovaj izveštaj nema za cilj da optužuje osoblje institucija ili profesionalce u oblasti mentalnog zdravlja. Mnogi članovi osoblja sa kojima smo se sreli rade pod veoma teškim uslovima i svoj posao nastavljaju da obavljaju samo zbog svoje profesionalne posvećenosti i brige za osobe koje neguju”. Ipak, uslovi u kojima ova deca i odrasli borave i tretman kojem su izloženi, između ostalog zbog malog broja osoblja, mogu se izjednačiti sa mučenjem.
Takođe, postoji velika greška u navođenju primera mladića iz Stamnice: mladić u krevecu NIJE vezan. Bilo je reči o mladiću od 21 godine, koji se već 11 godina nalazi u krevecu u Stamnici, iz koga nikada za to vreme nije izašao. On ne može napustiti postelju zbog svoje nepokretnosti uslovljene cerebralnom paralizom, ali mu osoblje nikada nije omogućilo da to učini uz njihovu pomoć. Iako smo široku upotrebu fiksacije (vezivanja) zatekli u mnogim institucijama, to nije slučaj sa ovim mladićem u Stamnici. Zapravo, Stamnica spada među institucije koje uopšte ne koriste fiksaciju.