tamburix

15. oktobar

Dan kada su svi blogeri sveta pozvani da učestvuju u globalnoj akciji podizanja svesti o važnostima zaštite životne sredine.

Nakon kraćeg razmišljanja o čemu se sve može pisati danas odlučio sam da skrenem pažnju na globalno zagrevanje planete.

Jedan od velikih činilaca globalnog zagrevanja planete je i uzalud potrošena ljudska energija.

Dešava se svakodnevno, nama, komšijama i bliskim prijateljima.

A zove se small talk ili plain talk što bi rekao Moby.

Priča radi priče, trošenje reči.

Sastanak na kafi, susret na ulici ili najčešći oblik: telefonski razgovor od sat i više vremena.
Uobičajeni setting su dve “bliske” prijateljice koje svoju daragocenu životnu energiju troše na priču o tome koje su boje laka za nokte danas upotrebile, gde se prodaje najjeftinija šminka i šta ima novo u Zari. Kada se istroše sve informacije na tom nivou, prelazi se na sledeći - ogovaranje. Ovaj je onakav, ona je kučka, kako je to mogla da uradi trećoj osobi kada sam joj JA rekla… zar onaj nije presladak, ali glup… blablabla. Znate već o čemu govorim. Svima se to desilo barem jednom.

Moguće su razne varijacije na temu, ubacivanje raznih začina od kojih je svakako najslađi politika zatim međunacionalni odnosi i svakodnevne teme oko toga kako nam je svima loše jer zapravo ne znamo drugačije.

Kada bi se naučnici setili da naprave uređaj koji bi merio količinu utrošene energije na ovakve prazne priče došli bi do zabrinjavajućih rezultata koliko je samo kiseonika potrošeno, koliko negativnie energije, misli i loših emotivnih stanja proizvedeno, struje potrošeno na kuvanje kafe, napajanje telefona i još koliko tona raznog smeća kojeg sigurno ne primećujemo.

Svakako ne smemo zaboraviti ni još jednog velikog zagađivača - televiziju.
Koliko miliona ljudi samo ove države svakodnevno troži energiju na gledanje reality zabava, velikog brata, 48 sati svadba, menjam ženu itd. Zavalimo se ispred kutije i satima blejimo, voajerišemo tuđe živote, smejemo im se jer su toliko gluplji od nas, kako mogu toliko da se blamiraju i hranimo se njihovom bedom. Osećamo se dobro jer znamo da tamo negde, ne baš toliko daleko, postoji grupica drugih koji su umobolniji od nas samih što nam pomaže u psihoterapiji da se (makar prividno) osećamo bolje. Još i glasamo za njih. Izražavamo svoje favorite i pljujemo one koje mrzimo.

I kada bi ponovo stavili na papir svu utrošenu energiju za pravljenje tih emisija, onu koju smo mi potrošili gledajući ih svaki dan, smeće koje smo proizveli usput, opet bi došli do interesantnih podataka.

Da li ima rešenja za ovaj globalni problem?

Naravno da ima. Zahteva malo truda i dobre volje. Svesti takođe.
Umesto da vodite prazne razgovore sa prijateljima, satima pričate telefonom, sedite po kafeima, izađite u prirodu.
Prošetajte.
Posvetite sebi sat vremena mira i tišine.
Vežbajte disanje i probajte da čulima osetite svet oko sebe.
Izađite iz sopstvene buke i zagađenja makar na pet minuta.
Zamenite gledanje velikog brata i ostalih sličnih emisija sa čitanjem knjige.
Naučite nešto novo iz oblasti nauke ili tehnologije.
Proširite granice svojih znanja.

I polako, jedan po jedan, svako od nas, će samostalno učiniti ovu planetu mnogo zdravijim mestom za život.

Tags: blog action day