tamburix

I dok Fridom Haus izveštava da je stanje u Srbiji relativno dobro moram da postavim pitanje šta je to relativno dobro?

Od novembra prošle godine zabeleženo je gotovo stotinu napada na novinare a poslednji - bomba na stan Dejana Atanasijevića je svakako najbrutalniji. Ni jedno ubistvo novinara nije razjašnjeno a kako se čini ne postoji politička volja da se to ikada i desi.

S druge strane, završava se “suđenje veka” i u završnim rečima možemo čuti prozivke o nedovoljno kvalitetnoj istrazi, sumnjivim svedocima i dokazima koji te teraju da se zamisliš ko šta i sa kime tu mućka, babe, žabe i krokodile i pitanje da li su dve medijske kuće slučajno obrisale deo snimka u kome se može videti sam čin atentata.

Republička radio-difuzna agencija je sprovela u delo novi zakon, pogasila gomilu stanica i nametnula nam slušanje onih koje, po njihovom mišljenju, najviše vrede. I tako umesto radio Stotke ili Multiradija mozemo da hvatamo radio “S” i radio “Fokus”.

Najstarije dnevne novine u Srbiji iznjamljuju prvih par stranica jednog dnevnog izdanja sponzoru koji za keš može da nam poruči bilo šta.

I za kraj, zašto Radio televizija Srbije i Vojvodine nije prikazala film “Da li Srbije postaje zemlja demokratije ili represije?”. Da li javni servisi imaju svoja merila?

Tags: dan slobode medija, srbija, mediji