Kao u najlepša socijalistička vremena, na dan oslobođenja Novog Sada zvanično je otvoren novi bulevar - Subotički.
Zašto je ova vest toliko bitna da bi Tamburix o noj pisao?
Zato što pravljenje ovog bulevara za njega predstavlja kraj jednog detinjstva.
Ostatak stare Somborske pruge i krak koji vodi ka ložionici su sastavni deo mog detinjstva.
Ledina, nasip ili samo pruga, kako smo je zvali je bilo mesto za igru, svakodnevni osmogodišnji put u školu.
Ringlovi, bagremar, zova i fudbal.
Prikupljanje biljaka za herbarijum.
Prvi pokušaju vožnje bicikla na dva točka.
Zimi odlična mesta za sankanje.
Prve bačene petarde i vatrometi.
Nekada davno, kada je moj otac bio mali, ispred naše kuće je bila poslednja stanica gradskog prevoza. Parni vozovi su tutnjali prugom i deci je bilo najstrožije zabranjeno da se motaju po nasipu.
Ali zar je neko slušao roditelje?
Danas, svud okolo se grade zgrade i za pet godina ovaj kraj će biti urbana stambena sredina i uopšte neće ličiti na onaj kakvog ću ga ja zauvek pamtiti…
Nestao je još jedan deo onog starog Novog Sada.
Novog Sada kojeg više nema.
Tags: Suboticki bulevar, Novi Sad
0 Responses to “subotički bulevar”