Less
More
Archive for December, 2005
Molitva je sama svoj rezultat. Vrednost je unutrašnja, molite i to je dovoljno, jer je molitva radost, molitva je ekstaza. Dovoljna je sama po sebi i ništa nije potrebno. Ali ako ne molite, onda čekate rezultat. Tada molitva postaje srredstvo za postizanje nečeg - razumevanja Boga, realizacije Boga ili nečeg drugog. Ali molitva ne može nikada nikada da postane sredstvo za postizanje nečega. Sama molitva je nešto. Sve šta je lepo - ljubav, molitva, meditacija - sve je to samo sebi svrha, a ne sredstvo za postizanje nečeg drugog. Ako ih pretvorite u sredstvo, propustili ste bit. Uživajte u njima!
Molitva i ljubav su vas potrebne u vašoj potpunosti. Ni najmanji deo vas ne sme da ostane u posmatranju i kalkulisanju, manipulišući. Morate da budete u tome, ne delovi vas, nego vi u svojoj celosti. Zato molitva postaje sveta, jer ste potpuno u njoj.
Upamtite: neka sve što radite bude istinsko, a ne pretvaranje, nemojte raditi pohlepnim umom, nego umom koji voli, nemojte raditi kalkulišući je molitva ili ljubav ili Bog nisu pitanje aritmetike.
Osho
22.12.05.
Jedan od životnih planova koje sam još kao klinac zacrtao je put oko sveta. Balonom, autostopom ili već na bilo koji način.
Ovih dana sam, čitajući novine, dobio fantastičnu ideju od izvesnog narodnog poslanika. Prijaviću putne troškove za pređenih 180000 km kako bi dolazio na sednice Skupštine, a meni će država isplatiti sasvim pristojnu sumu.
“This is most diabolical birdcatcher ever invented!” - mačak Silvester
Nema sumnje da se u toj instituciji nalazi elita najnižih duša koje su spremne da učine bukvalno sve za lovu (PSS? Šta je to?). Koga briga za narod i državne interese…
Something gonna happen, Something very soon, Transcending flesh could be a breeze, Sending me oh over the Moon … čekaj! čuo sam tu pesmu… zvižduće da! RHCP! Sjajno!
Pa gde si čoveče?
Ti to slušaš?
Genijalno!
Dosta prašine se uhvatilo ovde…. red je da napišem dva tri redka o novostima iz G.I života.
Prekomanda došla i prošla, puno se kalkulisalo, strepelo i nadalo. Na kraju završih u Novom Sadu i moram priznati da mi je veoma drago što je tako ispalo. Takodje, rastanak sa društvom iz G. Milanovca je bio veoma dirljiv. Za tih tri meseca zajedničkog života prilično smo se zbližili, postali odlični drugari. Bilo je i suza u trenutcima odlaska. Krivo mi je što su neki od najboljih vojnika u četi izvukli deblji kraj i otišli još dalje od svojih kuća. Znam da im je teško ali ostalo je otprilike 2 meseca do kraja i verujem da će izdržati bez problema 
Nova lokacija za mene je donela manje-više nov način vojničkog života, nove starešine i uslove života. Za uslove se može reći da su daleko od hotelskih, al teši me informacija da sam kući svakog vikenda….
Recent Comments