tamburix

prevoz

Naša sinoćna avantura je zapravo započela na parkingu ispred “Elektro Vojvodine” u Novom Sadu gde je bilo zborno mesto za organizovani prevoz agencije “Putnik” do hipodroma.

Kako se ispostavilo zbog prevelikog interesovanja i (naravno) nedostatka komunikacije na relaciji agencija prevoznici, došlo je manje autobusa nego što je bilo potrebno, spiskovi su se ispomerali i više niko nije bio siguran u kojem autobusu treba da bude. U našem slučaju trebalo je da budemo u autobusu br 6. al pošto nas tamo nije bilo na spisku vijali smo se po svim ostalim autobusima kako bi utvrdili gde bi trebalo da sednemo. Kada smo konačno pronašli da je to autobus br 4, sačekala nas je divna informacija da su neki drugi ljudi, koji imaju karte za autobus br 4 a nisu na spisku, već seli i neće da izadju iz autobusa.

Situacija postaje napeta.
Ljudi su se nervozniji i u tom trenutku Biljana (setivši se iskustva iz Tunisa) prepoznaje pravu priliku za primenu Džedaj veština. U veoma kratkom, prijatnom, razgovoru sa glavnom organizatorkom obezbedili smo sebi extra prevoz u vidu kombija.

Svi autobusi odlaze a mi sedimo na klupama i cooliramo, kao i da ne idemo na koncert.

Ispostavilo se da smo najbolje prošli od svih.

Vozač, prevejani majstor, poznaje situaciju i poučen prethodnom vožnjom do Bgda se odlučuje na duži put - do Stare Pazove pa ka Aeorodromu i Obrenovcu, mostom kod Ostružnice.

Putovanje je trajalo oko 1h i 45 min i stigli smo pre svih autobusa koji su išli autoputem, kroz centar Bgda i uleteli u gužvu.

A pri povratku, uz manje saobraćajne prekršaje opet istim putem stižemo veoma brzo, bez ikakve gužve i zastoja nazad u NS.

Još smo i dobili extra pojedinačno razvozavanje na kućne adrese.

Milina.