Probudio sam se jutroš razmišljajući gde smo mi to sinoć bili?
Zašto sam legao u 4 a ustao u 12?
Koncert?
Da, sećam se da je to bila ideja - da odemo na koncert Bijelog Dugmeta.
Sećam se avanture sa prevozom, primene Džedaj veština i maglovite slike pevača sa video bima.
Ali ne sećam se muzike, ne sećam se pesama?
Kao da sam bio u nekom svetu fantazije u kojem sa održavao koncert za gluve.
Bruka i sramota.
Osećam se prevareno.
Želim svoje pare nazad.
0 Responses to “bijelo dugme (part one)”