Comments on: kriza porodice = kriza drzave http://www.tamburix.com/2005/03/21/kriza-porodice-kriza-drzave/ When you seek it, you cannot find it Wed, 23 Jul 2008 18:04:34 +0000 http://wordpress.org/?v=2.6 By: Данило http://www.tamburix.com/2005/03/21/kriza-porodice-kriza-drzave/#comment-95 Данило Mon, 21 Mar 2005 23:08:53 +0000 http://www.tamburix.com/index.php/?p=97#comment-95 Са закључком се слажем, али не и са узроком. Шта онда рећи за Американце, Французе, Немце, Шпанце,...? Американци имају ваљда око 3 милиона редовних *становника* затвора, а они нису имали тих „15 година говора мржње, подстицања беде и константне кризе“. Тј. и јесу, пошто је управо то појам јавног слободног гласила — свако има слободу и да шири мржњу и подстиче јад и беду како год жели :) Ствар је само у следећем: ради се о глобалном проблему, и не треба да се заваравамо да смо ми њиме више погођени од других. Код нас се вероватно лошије приступа његовом „санирању“, али суштина је како уопште избећи те проблеме. А то се не постиже забранама узимања алкохола или додавањем позорника у школе. Што се тиче породице, у текућим приликама (где људи ретко скупе храбрости да уопште и помисле на потомство) мислим да је неумесно додатно обесхрабривати све могуће родитеље порукама „ако нисте одговорни, ни не покушавајте“. Боље је рећи: „бити родитељ није лако, наићи ћете на многе тешкоће, али будите сигурни да ћете успети да их савладате, што ће вам се многоструко вратити — деца нам враћају све оно што је уложено у њих“ — значењски иста порука, само ипак оптимистичнија :) Са закључком се слажем, али не и са узроком. Шта онда рећи за Американце, Французе, Немце, Шпанце,…? Американци имају ваљда око 3 милиона редовних *становника* затвора, а они нису имали тих „15 година говора мржње, подстицања беде и константне кризе“. Тј. и јесу, пошто је управо то појам јавног слободног гласила — свако има слободу и да шири мржњу и подстиче јад и беду како год жели :)

Ствар је само у следећем: ради се о глобалном проблему, и не треба да се заваравамо да смо ми њиме више погођени од других. Код нас се вероватно лошије приступа његовом „санирању“, али суштина је како уопште избећи те проблеме.

А то се не постиже забранама узимања алкохола или додавањем позорника у школе.

Што се тиче породице, у текућим приликама (где људи ретко скупе храбрости да уопште и помисле на потомство) мислим да је неумесно додатно обесхрабривати све могуће родитеље порукама „ако нисте одговорни, ни не покушавајте“.

Боље је рећи: „бити родитељ није лако, наићи ћете на многе тешкоће, али будите сигурни да ћете успети да их савладате, што ће вам се многоструко вратити — деца нам враћају све оно што је уложено у њих“ — значењски иста порука, само ипак оптимистичнија :)

]]>